Dokumentarci svih vrsta i rasa...

[Studeni]

dobar dokoš, bio onomad na Exploreru..

[Charlie surfs again]

http://abraxas365dokumentarci.blogspot. ... -2008.html

[Charlie surfs again]

200 Docs You Must See Before You Die (2007)



Skroz interesantna knjižica na koju sam sinoć naleteo, i evo već sam prešao pola. Ima zaista zanimljivih naslova, mada ja odgovorno tvrdim da je moja lista 44 Docs You Must See Before 2012 neuporedivo bolja, no to prosudite sami. Činjenica je da se neki naslovi poklapaju pa tako barem trećinu moje liste, ako ne i jače, možete naći i ovde, u svakom slučaju veoma korisno štivo koje može da nam posluži kao smernica za izvaljivanje nekih do sad neotkrivenih radova, jer evo ja sam već iskopo jedno 5 rare naslova koji imaju po jedva 10-ak glasova na imdb-u. Autor ove e-knjige je Kevin Kelly, i ovo je treće izdanje. PDF je skroz OK osmišljen, tako da svaki od ovih 200 dokumentaraca ima svoju zasebnu stranu, na kojoj dobijate kratak rivjuičić sa par fotki, ime autora, godinu, i eventualno plakat. Taman-potaman. Ono što ga ponajviše razlikuje od moje liste su dokumentarni TV serijali, kao što je npr. "Cosmos" Carl Sagana koji ima brdo epizoda, a ja to baš i nisam u fazonu da stavljam na listu, mada možda ja i grešim jer ima tu zaista OK naslova, ja sam ipak u startu više obratio pažnju na ove "bioskopske dokumentarce", dok TV akcije tek sad izvaljujem, što može i da se vidi po blogu. Nemam pojma, meni je dokumentarac ipak ono da traje full-lenght, sat i po, znači dokumentarac pravljen za bioskop i DVD, a ne za usputno gledanje na TV-u, takvih imamo gomilu po kablovima, koji će mi to, i zaista su me smorili razni mitbastersi, čoperi i ostali, ne volim to jebiga, 'oću full priču i real life, a ne da je stejdžovano sve, to jednostavno nije dokumentarac, to je zabavna emisija, jer dokumentarac je tu da dokumentuje stvarnost a ne tu neka fejk ludila. Eto tako, dakle, najtoplije preporučujem ovu knjižicu, jer u svakom slučaju ne mož' da škodi, a ko je pravi fan dokumentaraca taj će overiti svaki od ovih 200 naslova. Cheers !

http://abraxas365dokumentarci.blogspot. ... u-die.html

[Jandra]

Vrlo lijepo. Morat ću pogledat prvo onih 44 dokumentaraca prije 2012. Bacam se na to po ljeti.

[Sammy]

tek sam sad skuzio Black Metal Satanica (2008) na prethodnoj strani..obavezno skidam i gledam

[Charlie surfs again]

PBS Frontline - When Kids Get Life (2007)



Kad sam video naslov ovog dokumentarca prvo što pade na pamet je bio onaj izraz GET A LIFE, te sam tako na prvu loptu skontao da je ovo film o tome šta se dešava kada klinci u Americi već sa 18 godina napuštaju roditeljsku kuću i osamostaljuju se, a ne ko mi, da žive do 30-e i jače sa roditeljima. Ta me pomisao malo smorila, te sam se nećkao dal' uopšte i da pročitam o čemu se zapravo radi, ali ovo KIDS u naslovu je presudilo, jer ipak dokumenarac koji u nazivu ima KIDS ne može biti baš toliko loš, jer su tinejdžeri jako zanimljiva pojava za izučavanje. Naravno, čim sam počeo da čitam plot izvalio sam da film nema veze sa ovim mojim tripom na keca i da je tema daleko, daleko zanimljivija. When kids get life zapravo znači "kada tinejdžeri dobiju doživotnu robiju", obećavajuće, zar ne ? Dakle, odma' sam se bacio na gledanje, jer takva tema ne valja da zvrji u šteku mesecima ko neki dokumentarci što sam ih skino, a ko da nisam.

U Sjedinjenim Državama, ako imate 16-17 godina, i počinite najteže krivično delo, znači ubijete nekoga, vrlo lako može da vam se desi da vam sude kao punoletnoj osobi i da zaradite doživotnu robiju bez prava na pomilovanje. Ovaj dokumentarac se bavi sve većim brojem takvih presuda u SAD, gde je čak 2200 mladih ljudi koji su kao tinejdžeri počinili ubistva, osuđeno na ovu, po meni najtežu kaznu, goru čak i od smrtne. Radi poređenja tu je podatak da se u ostatku sveta trenutno samo 12 ljudi nalazi na takvoj robiji, al' jebiga, Amerika, Amerika, zemlja velika, i tako dalje...

Priča prati 5 slučajeva gde momci od kojih su neki već i po 10 godina na robiji, govore o tome koja dela su počinili kao tinejdžeri, i kako je na njih tada uticala tako surova presuda, gde se nije ni uzelo u obzir da su u pitanju maloletnici, uostalom kod nas za ubistvo dobijete 10-ak godina, a zamislite na šta bi to ličilo kad bi maloletnik, ma dete bukvalno, klinac, dobio doživotnu, i to BEZ prava na pomilovanje. Skroz suludo i nerealno, jer u nekim američkim državama ima čak i serijskih ubica koji su osuđeni na doživotne ali opet imaju pravo na pomilovanje, naravno u 99% slučajeva ga ne dobiju, ali pravo je pravo, imaš čemu da se nadaš i slično. Šta je to toliko strašno u delima ovih klinaca da su se sudije odlučile na ovakav tip kazne, kakva su to užasna ubistva počinili da ih se društvo bukvalno odrekne, da ih izopšti do kraja života, i to već sa 17-18 godina, kad realno nisu ni okusili život, kad ne znaju gde je levo ? Šta bi sa tom čuvenom drugom šansom, šta bi sa prevaspitavanjem u tim ustanovama, jer setimo se, u SAD za zatvore postoji izraz correctional facility, šta bi sa ovim correctional delom, đe ba zapelo ?

Dakle, jako potresne priče, toliko potresne da sam se čak i ja iscimao jer mi zaista nije jasno, ma nikako mi ne ide u glavu šta se tu dešava i koja je poenta. Daću vam samo jedan primer, klinac od 16 godina, pazi sad ovo, majka je opsesivno "zaljubljena" u njega, prati ga noću gde ovaj izlazi, cima ga telefonom non-stop da bi joj pričao kako je voli, samo nju i nikog drugog, dakle uništava mu život, a pritom ga već par godina i seksualno zlostavlja. E sad, zamislite samo takvu jednu situaciju. To ume da potraje, čovek svašta može da istrpi, ali ne zauvek, u jednom trenutku, pre ili kasnije, svako će pući na ovaj ili onaj način, i logično, desilo se to da je klinac na kraju ubio majku. Zanimljivo je da je ovaj tzv. PARENTCIDE, dakle ubistvo roditelja, jako zastupljeno kada su u pitanju ovakve sankcije. Izgleda su neke sudije jako osetljive na ovaj tip zločina, jer kako balavac sme da se usudi da atakuje na ruku koja ga hrani, ili majku koja ga je rodila, gistro šalje se neka poruka društvu takvim kaznama ?! Ma ima ovde još i gorih slučajeva, gde je npr. očuh seksualni predator, ali o tome više u filmu. I moram da priznam da me poodavno neki dokumentarac nije ovako ispomerao, jer to su bre sve dobra deca, ono, vidiš im po facama da su bili normalni, prosečni klinci, nisu bili neki delikventi ili tako nešto pa da kažeš kreten ubio rođenu majku i slično. Nema zbora, MUST-SEE. (85 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot. ... -2007.html

[HorrorHR]

Pogledah par u zadnje vrijeme

1) "The Turin Shroud The New Evidence" - zanimljiv pogled na "nove dokaze", bez mambo jambo, zapravo prikazan logično mogući argument protiv zaključka da je porijeklom iz 13-14 stoljeća

2) "The Yes Men" - borba protiv kapitalizma/globalizma uz socialni inžinjering, više infoa o Yes Men na http://en.wikipedia.org/wiki/Yes_Men

3) "The Funny Side of ... Politics" - britanski doku koji ima svoje trenutke, ali se 99% prate njihovi stuck up političari u zadnjih pedesetak godina.

[Charlie surfs again]

1) "The Turin Shroud The New Evidence" - zanimljiv pogled na "nove dokaze", bez mambo jambo, zapravo prikazan logično mogući argument protiv zaključka da je porijeklom iz 13-14 stoljeća

Ko da je poreklom iz 13-14 ?

[HorrorHR]

Platno...

[Charlie surfs again]

aaa, onaj gistro isusov pokrov, kontam sad

[Charlie surfs again]

Until the Light Takes Us (2008)



"Until the Light Takes Us is a feature length documentary chronicling the history, ideology and aesthetic of Norwegian black metal - a musical subculture infamous as much for a series of murders and church arsons as it is for its unique musical and visual aesthetics. This is the first (and only) film to truly shed light on a movement that has heretofore been shrouded in darkness and rumor and obscured by inaccurate and shallow depictions. Featuring exclusive interviews and verité with the musicians, a wealth of rare, seldom seen footage from the "Inner Circle"s earliest days, Until the Light Takes Us explores every aspect of the controversial movement that has captured the attention of the world. This is the movie that gets inside the minds and hearts of black metal's musicians. The filmmakers moved to Norway, living and filming there for two years. The movie is not about them though - it's about the extraordinary people and events that make black metal unique, unforgettable, and inevitable. This is black metal as seen through the eyes of those who created it, of those who live it, of those who are at the center of the story of black metal. Featuring: Gylve "Fenriz" Nagell, Varg Vikernes, Jan Axel "Hellhammer" Blomberg, Kjetil "Frost" Haraldstad, Ivar Bjornson, Abbath and Demonaz Doom Occulta, Kris "Garm" Rygg, Bjarne Melgaard, Harmony Korine, and more. The film, shot on 35 mm and dv, is directed and produced by Audrey Ewell and Aaron Aites. It is currently being edited in New York."

http://abraxas365dokumentarci.blogspot. ... -2008.html

[Sammy]

e, Until the Light Takes Us..to frend vec pun k govori da skinem...skida se upravo

[Charlie surfs again]

Solitary Confinement (2010)



Solitary confinement, u nas poznatija i kao samica, samara ili samuraj, doduše naše samice veze nemaju sa ovim američkim, kod nas kad te bace u rupu to je kraj, puko si u najavi, dok američki zatvori imaju kakve takve standarde, tako da su ćelije malko veće, otprilike, lupam 2x5 metara, što i nije tolko loše kada uporedimo to sa npr. samicama u CZ-u. Dalje, svi se sećamo iz nebrojenih dokumentaraca kako to iznutra izgleda, to je skroz čisto, radni sto, krevet, što se kaže nova gradnja, klozetska šolja od metala koja može odlično da se oriba, dakle higijena, dok u CZ-u mora ladno staviš plastičnu flašu punu vode u rupu od kenjare da ne bi pacovi noću izlazili da napastvuju, i naravno kod nas je sve u old school betonu, tako da si ga zimi najebo. Dakle, što se toga tiče Ameri su daleko, daleko ispred nas, i tek ovaj najnoviji specijalni zatvor će da liči na nešto, mada je i on pravljen samo za povlašćene, za organizovani kriminal & shit, a garantujem vam da bi svaki robijaš iz Zabele i Mitrovice sve dao da može da ima takve uslove, iako ovi kao kenjaju da je strožije gistro-šatro, ej bre - na kompjuter imaju pravo, a da ne pričamo o životnom prostoru. Ista stvar je i sa Hagom, ja kad sam video one "ćelije" ja nisam verovo, šta kurac kao teško im tamo, muče se gistro, bre banja robija, foliranje obično za neuk narod.

U zatvorima širom Sjedinjenih Država više od 80.000 ljudi boravi po tim, ja bi ih rađe nazvao "izolacijama", jer zaista, ono nije za porediti sa ovim našim ćumezima, ono je 5 zvezdica fazon samo ako si spreman da se povinuješ striktnim pravilima ponašanja. E sad jebiga, problem nastaje kada ljudi, koji tu i inače dolaze po kazni, provedu tu i po nekoliko godina, pa popucaju samo tako sa mozgovima, jer naučno je dokazano, prezentovani su ovde i neki eksperimenti sa pacovima, da čovek koji provede određeno vreme u takvoj izolaciji, da nema šanse da ne poludi, tako da se neki totalno povuku u sebe, drugi skroz odlepe (psihoza), treći postanu još agresivniji nego što su bili, ali je odlika svih njih da postaju jako, jako paranoični, te se javlja snažan iracionalan strah od ljudi i otvorenog prostora.

Valja još napomenuti da zatvorenik u ćeliji provodi po 23 sata dnevno, dakle samo sat vremena ima pravo da izađe u solo "šetnju", i to ne na vazduh nego u zatvoren prostor, u "vežbaonicu" koja je zapravo samo par kvadratnih metara veća od ćelije. Pošto robijaši dođu u izolaciju, cilj te ustanove je da ih izoluje po kazni, tako da nemaju pravo na fizički kontakt sa bilo kim, jedino stražarima mogu da se obraćaju i to samo kada ih ovi cimaju ili kad naprave neko sranje, i ko u takvim uslovima totalne deprivacije svih čula provede ma samo par meseci, logično počinje da se menja, tako da ovde svedoče ljudi koji su i preko 10 godina tako zatočeni. Npr. deda Čarli se nalazi u jednoj takvoj ćeliji, s'tim što on prima na stotine pisama dnevno pa mu nikad nije dosadno, a i tu postoji nekakav sistem nagrađivanja, pa tako ako se povinujete pravilima možete da dobijete čak i TV, i tako neke privilegije, ali zato za najmanji prekršaj sve to može i da vam se ukine očas posla. Za najmanju glupost dobijete npr. 6 meseci dodatne izolacije, a da ne pričamo o većim prekršajima, o blokiranju vrata da stražar ne može da ih otvori, o razmeni poruka, tzv. "pecanju", o samopovređivanju, o paljevinama, i svemu onome čega dokon čovek može da se seti tokom tih meseci i godina izolacije.

Zaista odlična dokumentarna studija, jer se najviše bavi tim psihološkim aspektom izolacije i kako ona pogubno deluje na pojedinca, i u takvim situacijama čovek je sam sebi ubedljivo najveći neprijatelj, dakle ne straža niti bilo koji spoljašnji faktor, nego isključivo ljudska psiha i samoća, jer tako je priroda to uredila i tu nema boga. Strašna, tužna istina. (46 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot. ... -2010.html

[Charlie surfs again]

Animal Passions (2004)



Ovo je sigurno jedan od najbizarnijih dokumentaraca koje sam do sad postavljao. Bavi se zoofilijom ali ne u smislu onog smarajućeg filma Zoo (2007) u kome je obrađen samo taj jedan slučaj kada je lik rikno pošto mu je konj utero svoju golemu kurčinu u anal. Za razliku od pomenutog ovaj dokumentarac ide do samog kraja tog bestijaliti tripa, i ja kao pobornik seksualnih sloboda sam više nego zadovoljan. Moram odma da napomenem da ovde nema nikakvih eksplicitnih scena, što kontam da mnogi od vas željno iščekuju, ali zato ima svega ostalog, pa tako saznajemo direktno od ljudi koji su u tom fazonu da npr. žene najviše vole pse, dok muškarci rađe preferiraju kobile i magarice. Naravno, pored tog čisto seksualnog dela ide priča i o ljubavi između čoveka i životinje, tj. životinje i životinje, što je meni skroz OK i podržavam, pa je tako jedan car čak oženio svog ponija. Hajlajt filma je kada jedan lik objašnjava na koji način izvaljuje da je i kobila doživela orgazam, navodno može da oseti kada joj se stežu vaginalni mišići dok je jebe. Onda jedna riba koja veoma slikovito priča kako je izgubila nevinost sa svojim psom, i kako je neizmerno uživala drkajući i blowjobirajući konju. Znači VR'. Zatim imamo i ljubavni trougao, gde je muž varao ženu sa njihovom kerušom, pa ga žena izvalila i bila jako ljubomorna, te su na kraju pravili trojku. Uglavnom svašta tu još može da se čuje i nauči, a svi mi koji smo gledali pornjave sa životinama, tzv. animal porn, nećemo preterano biti šokirani, jer šta reći kad sam ja još sa 10-11 godina izvalio ćaletov VHS štek gde je bila jedna kaseta prepuna animala, tako da sam još tad kaodr na jednu baš dobru crnku koja opšti sa konjem, znači ko to nije prošo taj ništa nije iskusio, a na drugu stranu, ko je odrasto na selu a prvo seksualno iskustvo mu nije bilo sa kozom ili ovcom, taj laže. Samo "padre, padre" fazon. Cheers. (49 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot. ... -2004.html

[DrugsBunny]

Ne.