Elem, priznacu vam, na prvo gledanje mi film nije bio neki. Politicka nota mi je delovala pregrubo ("we don't negotiate with terrorists", ma idi begaj), i film mi je nekako delovao prazno. Ali, otad sam ga pogledao jos dva puta, i mogu reci da mi je film postao dosta bolji. Prvo, evo male analize politickog subteksta koji je prisutan u filmu.
Elem, Night je bio odraz kontrakulture 60tih, Dawn kritika konzumerizma 70tih, a Day militarizma 80tih. Sve vreme, medjutim, Romero je kritikovao druge i nije izbacivao svoj politicki manifest. Onda je dosao Land, koji je snimljen u neko liberalnije vreme, i njegove karte su se otvorile - George Romero je, fakticki, cisti marksista i socijalista "stare skole".
U LotD, on nam pokazuje jasnu sliku u kojoj su zombiji proletarijat i radnicka klasa, dok su "bolji i visi" zabunkerisani iza elektricne ograde. Bogatune predvodi Kaufman, covek koji je digao zidove i stekao kapital na tudjoj muci. Kaufman je primer klasicnog robovlasnika sa rasnim tendencijama - Cholo ne dobije stan u Greenu jer je latino, a tu je i crni sluga koji kao da je izasao iz nekih prica o jugu USA iz 19. veka. Zombiji, sa druge strane, su obican narod. Zive svoj mizerni zivot, bogati im otimaju od usta, a jedina zabava im je vatromet, ili ako hocete, "hleba i igara" za prost narod.
Sta se ovde desi ? Proletarijat se organizuje. Big Daddy, logican produzetak Buba iz Day of the Dead, razvije liderske sposobnosti i pocne generalni radnicki strajk. Necete vi vise nas da ugnjetavate, stize payback. U simbolicnoj sceni, zombije vise ne interesuje vatromet, sad hoce osvetu nad svojim tlaciteljem. Kada zombiji probiju zicu i krenu u pustosenje, to nije nista razlicitije nego gledanju arhivskog snimka kako se narod bije sa policijom na dan kada je pao neki tiranin negde u svetu. Obratite paznju da kad zombiji navale na Green, da svi uzmu u naoruzanje lopate, pijuke, busilice i tome sl. - radnicki alat, a vodja im je bivsi radnik sa pumpe koji nosi onaj plavi radnicki kombinezon. Ima jedna izreka na srpskom jeziku, "kad ustane kuka i motika", i upravo se to i desi ovde. Masakr u Greenu je radnicki revolt, koji odnosi sa sobom jedno korumpirano drustveno uredjenje i pravi novi svet za sebe. Pravi mali undead socijalisticki manifesto.
LotD je prvi Romerov film u kojem se od nas, gledalaca, trazi direktna simpatija za hodajuce leseve. I stvarno, oni su umnogome heroji ovog filma. Riley je samo spoljni faktor, on ne moze da zaustavi radnicku revoluciju. Kaufman je jedan od najboljih negativaca u Romerovim filmovima, i najbolje crte scenarija ostavljene su njemu. "In a world where the dead rise back to life, the word trouble has lost much of its meaning"...odlicno.
Glede samog filma, davanje budzeta Romeru, ma koliko sitnog (15tak miliona), bilo je pravi potez. Romero je covek koji je na 20 puta manjim budzetima pravio jake filmove, sada prvi put radi u 2.35:1 ratiu i odlicno se zabavlja, efekti vatrometa i eskplozija su jako dobri, zombi efekti tradicionalno sjajni (Greg Nicotero, stara kajla, radio je - a i glumio cak - jos za Day of the Dead), i scene akcije efektne. Ne toliko napumpane i adrenalinske kao Dawn novi, ali opet, imaju svoj smek. Atmosfera je isto odlicno realizovana, pogotovo ljudski getoi koji podsecaju na jevrejske getoe iz drugog svetskog rata. Takodje, ima par odlicnih kadrova - kada Riley izadje iz kola i uperi pistolj u one "najamnike" sto mu prikaci Kaufman, on im kaze da mogu ostati napolju ako hoce, i onda ide wide shot sume u magli sa senkama zombija koji se teturaju i arlaucu...bas jeziv kadar. Glumci takodje iznad nivoa dosadasnjeg Romera - Leguizamo kao Cholo je definitivni standout, ali Hopper, Baker i Asia Argento imaju svoje momente (Asia ima jako sexy italo akcenat koji se provali u svakoj petoj recenici
). I naravno Tom Savini u svom cameu. Jedina stvar sto mi je jos uvek smeta...oni najamnici. Skroz im je karakter van raspolozenja filma, i uopste nisu smesni, ni strasni. "Call me Motown"...more mars. Ali za ostalo, sasvim mi se poboljsao film, i sigurno cu ga gledati jos par puta.
