Kužin skroz, raspoloženje i kvaliteta sviranja zna varirat i unutar same probe, kad sviraš oko 3 sata. Još sad kad je zima, ukoče mi se zglobovi u čim uletin u prostor, i krenen se zagrijavat na bubnjevima, triba mi nekih 5-10 minuta da se ugrijen i u tom kratkom periodu zglobovi bole ajme, izgleda kao da san van kondicije, al brzo se to uštima. Moja jedina mana zasad je aposlutno neulaganje u novu opremu. Razlog- i dalje san debil kojem su bitniji stripovi i knjige i nema šanse da izdvojin 1500 kuna za novu duplu pedalu, al za strip bi i bubreg proda. To mi prilično zamjeraju ostali članovi, jer su em stariji, em ozbiljniji, em iskusniji, uživljeniji u glazbu, i prije tjedan dana su svi bili u Zagrebu uzet novo pojačalo/gitaru/bas sa 6 žica, a ja neman za nove palice- doslovno.
A šta se tiče vas, sve je to na svom mistu, bitno je samo da se svir ai uživa, jer kolko god izgledalo ozbiljno ovo s mojim, meni to baš i nije. Ipak je to na kraju krajeva hobi u kojeg i ne ulažen nešto previše vrimena niti bi triba, zna se šta su prioriteti i šta je u životu bitno, eto bar meni. Glazba mi je odavno prestala bit prioritet (a bila je u srednjoj), jer san svatija da te niko na kraju ne pita ništa. Sve je to trulo, i ukoliko nisi baš odabra bit glazbenik i završija glazbenu akademiju, nema smisla nadat se u išta više od pukog sviruckanja. Zato mi paše ovaj underground đir metala, i u ovom bendu san konačno pronaša sebe i ljude kojima paše moj agresivniji stil sviranja, i to je sve šta san ikad tija.
I iako se šališ za to s kvalitetnijom obradom od nekog boljeg benda, ja san siguran da ni te više obrade (a sićan se otprilike nekih) ne može puno bendova svirat, pa je tako i za autorske stvari. Puno je danas fejkova, to sigurno znaš i sama, meni je osobno muka od toga, pogotovo u ovoj maloj sredini ka šta je Trogir (u Zagrebu je vjerojatno i gore, jer je bendova stoput više, pa time i lošijih bendova), di svak muziku shvaća ka oruđe za kurčenje i ponižavanje ostalih i ajde. I iako glupo zvuči, ne volin ni govorit da išta sviran. zalazin u ovaj jedan prilično popularan kafić među srednjoškolcima i tamo me svi znaju ka studenta geeka, pomalo čudaka. I to mi je dovoljno. Jer, nemali broj puta mi se dogodila scena da sidi neki mulac od 17 godina do mene i kao čuja je da san ja neki bubnjar i onda udara po stolu na ritam neke pisme koja se trenutno pušta (i to prilično jako) kako bi kao meni dokaza da je i on neki wannabe bubnjar il šta već, i onda te skrivečki pogledava i smijulji se. I to ti je 80 % naše glazbene scene, i ne samo među tinejdžerima, već i likovima od 30 godina. Svi samo nalaze drugima greške, pljuju se, natječu, ogovoraju, kradu stvari, ma sramota. Zato san mora proć 10 + bendova da bi pronaša normalne, prave muzičare. I u svoj toj odiseji kroz škart glazbene scene izgubija san taj strast za glazbu, i nikad ga neću povratit. Mogu samo uživat u ovome sad, a i nikad ne znaš šta može bit sutra.
I fala, i puno sriće i vama, naravno, vaša velika prednost pred nama je šta svirate širem puku ugodniju glazbu i možete fino zaradit svirajući po klubovima i kafićima, a to je uvik lip dodatak jednoj strasti i ljubavi prema nečemu.
baš bih voljela čuti nešto vašeg materijala
Mi smo više laganica, snima se ali je to sklepano bez nekog ponavljanja da bolje zvuči jer im se ne da vuć opremu svaku probu i tako..A znaš i sam da ima boljih i lošijih dana i proba..pjesme koje obrađujemo su manje više poznate iako nisam naletila na slične covere pojedinih stvari što smo mi obradili. Možda i bolje da nas netko pokrade (ideju) i odsvira/otpjeva bolje od nas, bar nešto kvalitetno da se čuje 
)
